ЕКОНОМСКЕ ТЕМЕ (2010) 48 (4) 4, 531-545
Александар Грубор
Резиме: Савремене привреде, а поготово економије тржишно развијених земаља, све више постају услужне економије. Прелазак из индустријског у постиндустријско друштво, у значајној мери, је променио природу и структуру агрегатне понуде, у којој све више места заузимају услуге у односу на некада доминантну понуду физички опипљивих, односно материјалних производа. Осим тога, и понуда великог броја материјалних производа представља интеграцију производа и услуга у јединствену и оригиналну понуду, којом се задовољавају потребе других понуђача, али и крајњих потрошача. Услужна економија је препознатљива по односима који се успостављају и изграђују између произвођача и потрошача услуга, за разлику од индустријске економије у којој доминира оријентација на производњу производа и остваривање резултата по том основу. У индустријској економији, стандард потрошача се мери количином производа који су њима доступни, док се у услужној економији нагласак ставља на квалитет живота потрошача, односно на промене у стању личности или ствари.
Кључне речи: маркетинг; услуге; услужна економија.
МАРКЕТИНГ И УСЛУЖНА ЕКОНОМИЈА
Александар Грубор
Резиме: Савремене привреде, а поготово економије тржишно развијених земаља, све више постају услужне економије. Прелазак из индустријског у постиндустријско друштво, у значајној мери, је променио природу и структуру агрегатне понуде, у којој све више места заузимају услуге у односу на некада доминантну понуду физички опипљивих, односно материјалних производа. Осим тога, и понуда великог броја материјалних производа представља интеграцију производа и услуга у јединствену и оригиналну понуду, којом се задовољавају потребе других понуђача, али и крајњих потрошача. Услужна економија је препознатљива по односима који се успостављају и изграђују између произвођача и потрошача услуга, за разлику од индустријске економије у којој доминира оријентација на производњу производа и остваривање резултата по том основу. У индустријској економији, стандард потрошача се мери количином производа који су њима доступни, док се у услужној економији нагласак ставља на квалитет живота потрошача, односно на промене у стању личности или ствари.
Кључне речи: маркетинг; услуге; услужна економија.
