ЕКОНОМСКЕ ТЕМЕ (2010) 48 (2) 13, 313-327
Ljubodrag Savić
Rezime: Pre jedne decenije, Srbija je ušla u drugu fazu tranzicije. Postavljeni ciljevi su bili vrlo ambiciozni, ali njihova realizacija nije u skladu sa obećanjima i ogromnim očekivanjima. I pored značajnih rezultata, Srbija se danas dramatično suočava sa padom stope rasta BDP-a, ponovnim rastom nezaposlenosti, velikim spoljno-trgovinskim deficitom, visokim i rastućim spoljnim dugom, visokom javnom potrošnjom i deficitom državnog budžeta. Srpska privreda trpi žestoke posledice svetske ekonomske krize, ali je većina naznačenih problema (osim negativnih stopa rasta BDP-a) bila izražena i pre početka svetske krize. Zašto u prvoj deceniji tranzicije u Srbiji nisu ostvareni bolji rezultati? Energično sprovođenje bolnih i traumatičnih reformi je znatno usporeno 2003. godine. Kao i većina drugih tranzicionih zemalja i Srbija je efikasnije sprovodila jednokratne reforme vezane za privatizaciju i liberalizaciju cena, dok je proces dugoročnih strukturnih reformi išao veoma sporo. Lošiji rezultati od očekivanih su bili i posledica izabranog modela privrednog razvoja, koji se zasnivao na prilivu stranog kapitala i dinamičnom razvoju sektora usluga. Globalna kriza je smanjila priliv stranog kapitala i aktuelni model razvoja učinila neupotrebljivim. Srbija više nema vremena za čekanje. Zbog veoma brojnih i krupnih problema dosadašnjeg razvoja, naša zemlja se vrlo brzo mora orijentisati na eksportno orijentisanu reindustrijalizaciju, čime bi se stvorili potrebni uslovi za rast proizvodnje, zaposlenosti, saniranje spoljnog duga i ogromnog deficita u trgovini sa svetom.
Ključne reči: tranzicija; reindustrijalizacija; izvoz; model razvoja.
IZVOZNO ORIJENTISANA INDUSTRIJALIZACIJA KAO OSNOVA NOVOG MODELA RAZVOJA
Ljubodrag Savić
Rezime: Pre jedne decenije, Srbija je ušla u drugu fazu tranzicije. Postavljeni ciljevi su bili vrlo ambiciozni, ali njihova realizacija nije u skladu sa obećanjima i ogromnim očekivanjima. I pored značajnih rezultata, Srbija se danas dramatično suočava sa padom stope rasta BDP-a, ponovnim rastom nezaposlenosti, velikim spoljno-trgovinskim deficitom, visokim i rastućim spoljnim dugom, visokom javnom potrošnjom i deficitom državnog budžeta. Srpska privreda trpi žestoke posledice svetske ekonomske krize, ali je većina naznačenih problema (osim negativnih stopa rasta BDP-a) bila izražena i pre početka svetske krize. Zašto u prvoj deceniji tranzicije u Srbiji nisu ostvareni bolji rezultati? Energično sprovođenje bolnih i traumatičnih reformi je znatno usporeno 2003. godine. Kao i većina drugih tranzicionih zemalja i Srbija je efikasnije sprovodila jednokratne reforme vezane za privatizaciju i liberalizaciju cena, dok je proces dugoročnih strukturnih reformi išao veoma sporo. Lošiji rezultati od očekivanih su bili i posledica izabranog modela privrednog razvoja, koji se zasnivao na prilivu stranog kapitala i dinamičnom razvoju sektora usluga. Globalna kriza je smanjila priliv stranog kapitala i aktuelni model razvoja učinila neupotrebljivim. Srbija više nema vremena za čekanje. Zbog veoma brojnih i krupnih problema dosadašnjeg razvoja, naša zemlja se vrlo brzo mora orijentisati na eksportno orijentisanu reindustrijalizaciju, čime bi se stvorili potrebni uslovi za rast proizvodnje, zaposlenosti, saniranje spoljnog duga i ogromnog deficita u trgovini sa svetom.
Ključne reči: tranzicija; reindustrijalizacija; izvoz; model razvoja.
