ЕКОНОМСКЕ ТЕМЕ (2010) 48 (2) 13, 313-327
Љубодраг Савић
Резиме: Пре једне деценије, Србија је ушла у другу фазу транзиције. Постављени циљеви су били врло амбициозни, али њихова реализација није у складу са обећањима и огромним очекивањима. И поред значајних резултата, Србија се данас драматично суочава са падом стопе раста БДП-а, поновним растом незапослености, великим спољно-трговинским дефицитом, високим и растућим спољним дугом, високом јавном потрошњом и дефицитом државног буџета. Српска привреда трпи жестоке последице светске економске кризе, али је већина назначених проблема (осим негативних стопа раста БДП-а) била изражена и пре почетка светске кризе. Зашто у првој деценији транзиције у Србији нису остварени бољи резултати? Енергично спровођење болних и трауматичних реформи је знатно успорено 2003. године. Као и већина других транзиционих земаља и Србија је ефикасније спроводила једнократне реформе везане за приватизацију и либерализацију цена, док је процес дугорочних структурних реформи ишао веома споро. Лошији резултати од очекиваних су били и последица изабраног модела привредног развоја, који се заснивао на приливу страног капитала и динамичном развоју сектора услуга. Глобална криза је смањила прилив страног капитала и актуелни модел развоја учинила неупотребљивим. Србија више нема времена за чекање. Због веома бројних и крупних проблема досадашњег развоја, наша земља се врло брзо мора оријентисати на експортно оријентисану реиндустријализацију, чиме би се створили потребни услови за раст производње, запослености, санирање спољног дуга и огромног дефицита у трговини са светом.
Кључне речи: транзиција; реиндустријализација; извоз; модел развоја.
ИЗВОЗНО ОРИЈЕНТИСАНА ИНДУСТРИЈАЛИЗАЦИЈА КАО ОСНОВА НОВОГ МОДЕЛА РАЗВОЈА
Љубодраг Савић
Резиме: Пре једне деценије, Србија је ушла у другу фазу транзиције. Постављени циљеви су били врло амбициозни, али њихова реализација није у складу са обећањима и огромним очекивањима. И поред значајних резултата, Србија се данас драматично суочава са падом стопе раста БДП-а, поновним растом незапослености, великим спољно-трговинским дефицитом, високим и растућим спољним дугом, високом јавном потрошњом и дефицитом државног буџета. Српска привреда трпи жестоке последице светске економске кризе, али је већина назначених проблема (осим негативних стопа раста БДП-а) била изражена и пре почетка светске кризе. Зашто у првој деценији транзиције у Србији нису остварени бољи резултати? Енергично спровођење болних и трауматичних реформи је знатно успорено 2003. године. Као и већина других транзиционих земаља и Србија је ефикасније спроводила једнократне реформе везане за приватизацију и либерализацију цена, док је процес дугорочних структурних реформи ишао веома споро. Лошији резултати од очекиваних су били и последица изабраног модела привредног развоја, који се заснивао на приливу страног капитала и динамичном развоју сектора услуга. Глобална криза је смањила прилив страног капитала и актуелни модел развоја учинила неупотребљивим. Србија више нема времена за чекање. Због веома бројних и крупних проблема досадашњег развоја, наша земља се врло брзо мора оријентисати на експортно оријентисану реиндустријализацију, чиме би се створили потребни услови за раст производње, запослености, санирање спољног дуга и огромног дефицита у трговини са светом.
Кључне речи: транзиција; реиндустријализација; извоз; модел развоја.
