ЕКОНОМСКЕ ТЕМЕ (2011) 49 (3) 9, 483-507
Ljiljana Rajšić
Rezime: Predmet ove rasprave jeste problem odnosa prema filozofiji u svetu znanja, koji se, konkretno, uočava na relaciji filozofija – ekonomska nauka. Iz kritičkog diskursa o tom problemu izrasta potreba za potpunim sagledavanjem i dubljim osvetljavanjem ove složene relacije u kontekstu ekonomskog obrazovanja. Odnos prema filozofiji u naučnim krugovima koji je bitno antifilozofski reflektuje se na sam obrazovni proces, tako da se akademsko obrazovanje, ovde apostrofirano, ekonomsko obrazovanje, odvija u uočljivom, dominantnom, antifilozofskom duhu – filozofija je shvaćena kao nešto beskorisno i suvišno. Razmišljanje o nipodaštavanju ili ignorisanju značaja filozofske obrazovanosti ekonomskih stručnjaka za samu ekonomsku praksu, za vođenje ekonomskih poslova, dovodi do zaključka o takvom, antifilozofskom, odnosu prema filozofiji kao o dimenziji ispoljavanja pogrešne svesti kojom je opterećeno ekonomskonaučno mišljenje. „Ekonomskonaučni imperijalizam“ koji se može konstatovati na relaciji filozofija – ekonomska nauka, bitno određuje samo shvatanje značaja filozofije za sistem ekonomskonaučnog znanja. I, dok se, na jednoj strani, odriče fundirajući značaj filozofije za ekonomskonaučno znanje, zbog čega filozofija, kao posebna, propedeutička obavezna akademska disciplina iščezava iz nastavnih sadržaja u obrazovnom procesu koji produkuje ekonomske stručnjake, na drugoj strani uočljivo je tako-reći sveprisustvo „filozofije“ unutar samih ekonomskih disciplina – bezgranični intelektualni imperijalizam principa ekonomske korisnosti i ekonomske racionalnosti oblikuje samo ekonomskonaučno znanje na način koji dignitet filozofije dovodi do najnižeg stepena.
Ključne reči: nauka; filozofija; ekonomija; ekonomska nauka; znanje; obrazovanje; svetska ekonomska kriza
FILOZOFIJA I EKONOMIJA: FILOZOFIJA NA PIRAMIDI ZNANjA (prilog kritici „ekonomskog imperijalizma“)
Ljiljana Rajšić
Rezime: Predmet ove rasprave jeste problem odnosa prema filozofiji u svetu znanja, koji se, konkretno, uočava na relaciji filozofija – ekonomska nauka. Iz kritičkog diskursa o tom problemu izrasta potreba za potpunim sagledavanjem i dubljim osvetljavanjem ove složene relacije u kontekstu ekonomskog obrazovanja. Odnos prema filozofiji u naučnim krugovima koji je bitno antifilozofski reflektuje se na sam obrazovni proces, tako da se akademsko obrazovanje, ovde apostrofirano, ekonomsko obrazovanje, odvija u uočljivom, dominantnom, antifilozofskom duhu – filozofija je shvaćena kao nešto beskorisno i suvišno. Razmišljanje o nipodaštavanju ili ignorisanju značaja filozofske obrazovanosti ekonomskih stručnjaka za samu ekonomsku praksu, za vođenje ekonomskih poslova, dovodi do zaključka o takvom, antifilozofskom, odnosu prema filozofiji kao o dimenziji ispoljavanja pogrešne svesti kojom je opterećeno ekonomskonaučno mišljenje. „Ekonomskonaučni imperijalizam“ koji se može konstatovati na relaciji filozofija – ekonomska nauka, bitno određuje samo shvatanje značaja filozofije za sistem ekonomskonaučnog znanja. I, dok se, na jednoj strani, odriče fundirajući značaj filozofije za ekonomskonaučno znanje, zbog čega filozofija, kao posebna, propedeutička obavezna akademska disciplina iščezava iz nastavnih sadržaja u obrazovnom procesu koji produkuje ekonomske stručnjake, na drugoj strani uočljivo je tako-reći sveprisustvo „filozofije“ unutar samih ekonomskih disciplina – bezgranični intelektualni imperijalizam principa ekonomske korisnosti i ekonomske racionalnosti oblikuje samo ekonomskonaučno znanje na način koji dignitet filozofije dovodi do najnižeg stepena.
Ključne reči: nauka; filozofija; ekonomija; ekonomska nauka; znanje; obrazovanje; svetska ekonomska kriza
