ЕКОНОМСКЕ ТЕМЕ (2011) 49 (3) 9, 483-507
Љиљана Рајшић
Резиме: Предмет ове расправе јесте проблем односа према филозофији у свету знања, који се, конкретно, уочава на релацији филозофија – економска наука. Из критичког дискурса о том проблему израста потреба за потпуним сагледавањем и дубљим осветљавањем ове сложене релације у контексту економског образовања. Однос према филозофији у научним круговима који је битно антифилозофски рефлектује се на сам образовни процес, тако да се академско образовање, овде апострофирано, економско образовање, одвија у уочљивом, доминантном, антифилозофском духу – филозофија је схваћена као нешто бескорисно и сувишно. Размишљање о ниподаштавању или игнорисању значаја филозофске образованости економских стручњака за саму економску праксу, за вођење економских послова, доводи до закључка о таквом, антифилозофском, односу према филозофији као о димензији испољавања погрешне свести којом је оптерећено економсконаучно мишљење. „Економсконаучни империјализам“ који се може констатовати на релацији филозофија – економска наука, битно одређује само схватање значаја филозофије за систем економсконаучног знања. И, док се, на једној страни, одриче фундирајући значај филозофије за економсконаучно знање, због чега филозофија, као посебна, пропедеутичка обавезна академска дисциплина ишчезава из наставних садржаја у образовном процесу који продукује економске стручњаке, на другој страни уочљиво је тако-рећи свеприсуство „филозофије“ унутар самих економских дисциплина – безгранични интелектуални империјализам принципа економске корисности и економске рационалности обликује само економсконаучно знање на начин који дигнитет филозофије доводи до најнижег степена.
Кључне речи: наука; филозофија; економија; економска наука; знање; образовање; светска економска криза
ФИЛОЗОФИЈА И ЕКОНОМИЈА: ФИЛОЗОФИЈА НА ПИРАМИДИ ЗНАЊА (прилог критици „економског империјализма“)
Љиљана Рајшић
Резиме: Предмет ове расправе јесте проблем односа према филозофији у свету знања, који се, конкретно, уочава на релацији филозофија – економска наука. Из критичког дискурса о том проблему израста потреба за потпуним сагледавањем и дубљим осветљавањем ове сложене релације у контексту економског образовања. Однос према филозофији у научним круговима који је битно антифилозофски рефлектује се на сам образовни процес, тако да се академско образовање, овде апострофирано, економско образовање, одвија у уочљивом, доминантном, антифилозофском духу – филозофија је схваћена као нешто бескорисно и сувишно. Размишљање о ниподаштавању или игнорисању значаја филозофске образованости економских стручњака за саму економску праксу, за вођење економских послова, доводи до закључка о таквом, антифилозофском, односу према филозофији као о димензији испољавања погрешне свести којом је оптерећено економсконаучно мишљење. „Економсконаучни империјализам“ који се може констатовати на релацији филозофија – економска наука, битно одређује само схватање значаја филозофије за систем економсконаучног знања. И, док се, на једној страни, одриче фундирајући значај филозофије за економсконаучно знање, због чега филозофија, као посебна, пропедеутичка обавезна академска дисциплина ишчезава из наставних садржаја у образовном процесу који продукује економске стручњаке, на другој страни уочљиво је тако-рећи свеприсуство „филозофије“ унутар самих економских дисциплина – безгранични интелектуални империјализам принципа економске корисности и економске рационалности обликује само економсконаучно знање на начин који дигнитет филозофије доводи до најнижег степена.
Кључне речи: наука; филозофија; економија; економска наука; знање; образовање; светска економска криза
