ЕКОНОМСКЕ ТЕМЕ (2012) 50 (3) 2, 283-300
Nebojša Janićijević
Rezime: U radu se istražuje uticaj organizacione kulture na kontrolu ponašanja članova organizacije. Svaka organizacija mora da razvije odreñeni metod kontrole ponašanja članova kako bi obezbedila koordiniranu i efikasnu kolektivnu akciju u ostvarivanju svojih ciljeva. Organizaciona kultura svojim pretpostavkama, vrednostima i normama opredeljuje način na koji se u organizaciji razume priroda ljudskog ponašanja u socijalnim grupama, pa tako i pogodnog načina kontrole tog ponašanja. U radu se koristi Mincbergova (Mintzberg) klasifikacija pet metoda kontrola ponašanja u organizacijama koji se diferecniraju po dva osnovna kriterijuma: nivo restriktivnosti i nivo formalizacije odnosno personalizacije. S druge strane, klasifikacije organizacionih kultura autora Hendija (Handy) i Trompenara (Trompenaar) prepoznaju po 4 tipa kultura koji se mogu izdiferencirati na po osnovu dva kriterijuma: distribucija moći i orijentaića na radnu ili socijalnu strukturu. Na osnovu slaganja kriterijuma diferenciranja tipova organizacionih kultura i metoda kontrole ponašanja u radu se postavljaju hipoteze o uzročno-posledičnim relacijama izmeñu njih.
Ključne reči: organizacija; kontrola; organizaciona kultura; organizaciono ponašanje
UTICAJ ORGANIZACIONE KULTURE NA KONTROLU PONAŠANjA U ORGANIZACIJAMA
Nebojša Janićijević
Rezime: U radu se istražuje uticaj organizacione kulture na kontrolu ponašanja članova organizacije. Svaka organizacija mora da razvije odreñeni metod kontrole ponašanja članova kako bi obezbedila koordiniranu i efikasnu kolektivnu akciju u ostvarivanju svojih ciljeva. Organizaciona kultura svojim pretpostavkama, vrednostima i normama opredeljuje način na koji se u organizaciji razume priroda ljudskog ponašanja u socijalnim grupama, pa tako i pogodnog načina kontrole tog ponašanja. U radu se koristi Mincbergova (Mintzberg) klasifikacija pet metoda kontrola ponašanja u organizacijama koji se diferecniraju po dva osnovna kriterijuma: nivo restriktivnosti i nivo formalizacije odnosno personalizacije. S druge strane, klasifikacije organizacionih kultura autora Hendija (Handy) i Trompenara (Trompenaar) prepoznaju po 4 tipa kultura koji se mogu izdiferencirati na po osnovu dva kriterijuma: distribucija moći i orijentaića na radnu ili socijalnu strukturu. Na osnovu slaganja kriterijuma diferenciranja tipova organizacionih kultura i metoda kontrole ponašanja u radu se postavljaju hipoteze o uzročno-posledičnim relacijama izmeñu njih.
Ključne reči: organizacija; kontrola; organizaciona kultura; organizaciono ponašanje
