ЕКОНОМСКЕ ТЕМЕ (2012) 50 (4) 2, 451-464
Веселин Драшковић, Мимо Драшковић
Резиме: У периоду постсоцијалистичке транзиције ђеловао је читав систем кочионих институционалних фактора, који су условили стварање конгломератне несистемности. Наведено дејство је било синергистичко, деструктивно и антиразвојно. Двије деценије трајања, дубина и интензитет кризе, са свим пропратним догађајима, нијесу биле довољно упозорење носиоцима (вулгаризоване неолибералне) економске политике у постсоцијалистичким државама Југоисточне Европе да нешто није у реду и да антиразвојни модел коначно треба мијењати. Већину балканских држава карактеришу постсоцијалистички транзицијски привредни системи с дубоким проблемима, деформацијама и диспропорцијама, које је генерисање глобалне кризе још више продубило и усложнило.У чланку се анализирају одступања институционалних промјена од прокламованог смјера реформи и посебно институционалне девијације, које су деструктивно утицале на привреду и друштво. У њему се истражује и објашњава преображај институционалног вакуума у квазиинституционални монизам, који је израстао у феномен институционалног нихилизма, захваљујући досљедној примјени интересно оријентисаних неолибералних рјешења. У раду се доказује да монистичке псеудотржишне реформе у периоду постсоцијалистичке транзиције нијесу успјеле да супституишу огроман институционални вакуум, и да су чак довеле до његовог ширења и претварања у квазиинституционализацију, метаинституционализацију и институционални нихилизам. У раду се покушава доказати погубност досадашње дезинвестиционе и антиинституционалне економске политике постсоцијалистичких балканских држава и пожељност примјене антикризне економске политике засноване на реалним иновационо-институционалним елементима. Полази се од хипотезе да је институционални нихилизам главни узрок неуспјешне постсоцијалистичке транзиције и антиразвојне вулгаризоване неолибералне економске политике.
Кључне речи: економске институције; институционални монизам; неолиберализам; транзицијске привреде. ∗
ПУТ У ИНСТИТУЦИОНАЛНИ НИХИЛИЗАМ – СЛУЧАЈ ДРЖАВА ЈУГОИСТОЧНЕ ЕВРОПЕ
Веселин Драшковић, Мимо Драшковић
Резиме: У периоду постсоцијалистичке транзиције ђеловао је читав систем кочионих институционалних фактора, који су условили стварање конгломератне несистемности. Наведено дејство је било синергистичко, деструктивно и антиразвојно. Двије деценије трајања, дубина и интензитет кризе, са свим пропратним догађајима, нијесу биле довољно упозорење носиоцима (вулгаризоване неолибералне) економске политике у постсоцијалистичким државама Југоисточне Европе да нешто није у реду и да антиразвојни модел коначно треба мијењати. Већину балканских држава карактеришу постсоцијалистички транзицијски привредни системи с дубоким проблемима, деформацијама и диспропорцијама, које је генерисање глобалне кризе још више продубило и усложнило.У чланку се анализирају одступања институционалних промјена од прокламованог смјера реформи и посебно институционалне девијације, које су деструктивно утицале на привреду и друштво. У њему се истражује и објашњава преображај институционалног вакуума у квазиинституционални монизам, који је израстао у феномен институционалног нихилизма, захваљујући досљедној примјени интересно оријентисаних неолибералних рјешења. У раду се доказује да монистичке псеудотржишне реформе у периоду постсоцијалистичке транзиције нијесу успјеле да супституишу огроман институционални вакуум, и да су чак довеле до његовог ширења и претварања у квазиинституционализацију, метаинституционализацију и институционални нихилизам. У раду се покушава доказати погубност досадашње дезинвестиционе и антиинституционалне економске политике постсоцијалистичких балканских држава и пожељност примјене антикризне економске политике засноване на реалним иновационо-институционалним елементима. Полази се од хипотезе да је институционални нихилизам главни узрок неуспјешне постсоцијалистичке транзиције и антиразвојне вулгаризоване неолибералне економске политике.
Кључне речи: економске институције; институционални монизам; неолиберализам; транзицијске привреде. ∗
