ЕКОНОМСКЕ ТЕМЕ (2013) 51 (2) 3, 273-292
Biljana Đorđević, Maja Ivanović-Đukić
Rezime: U radu se govori o izazovima meñunarodnog poslovnog komuniciranja koji proističu iz činjenice što ovaj proces često zahteva upotrebu nematernjeg jezika, kao i zbog toga što učesnici u ovom procesu mogu ispoljavati različite stilove verbalne i neverbalne komunikacije. Različiti stilovi komunikacije poslovnih partnera svoje utemeljenje imaju prevashodno u kulturama kojima pripadaju. Te razlike mogu u značajnoj meri da otežaju proces komunikacije, pa čak i da ugroze donošenje efektivnih poslovnih odluka. Imajući to u vidu, u radu se ukazuje da se kao pretpostavka uspešne meñunarodne poslovne komunikacije nameće potreba da zaposleni koji su uključeni u ovaj proces poseduju specifičan oblik kompetentosti – interkulturalnu komunikacionu kompetentnost. Ovaj oblik kompetentnosti odražava sposobnost da se efektivno komunicira bez obzira na kulturološke razlike izmeñu sagovornika. Neophodnost posedovanja interkulturalne komunikacione kompetentnosti istovremeno nameće funkciji menadžmenta ljudskih resursa specifične zadatke. Prvo, u cilju adekvatnog izbora zaposlenih za potrebe meñunarodnog poslovanja treba da definiše odgovarajuće kriterijume selekcije, i drugo, da u slučaju potrebe za zaposlene organizuje odgovarajuću obuku, sa ciljem da se njihova interkulturalna komunkaciona kompetentnost još više poboljša.
Ključne reči: međunarodna poslovna komunikacija; interkulturalne komunikacione kompetencije; selekcija; obuka; funkcija menadžmenta ljudskih resursa
IZAZOVI MEðUNARODNOG POSLOVNOG KOMUNICIRANjA I IMPLIKACIJE ZA MENADžMENT LjUDSKIH RESURSA
Biljana Đorđević, Maja Ivanović-Đukić
Rezime: U radu se govori o izazovima meñunarodnog poslovnog komuniciranja koji proističu iz činjenice što ovaj proces često zahteva upotrebu nematernjeg jezika, kao i zbog toga što učesnici u ovom procesu mogu ispoljavati različite stilove verbalne i neverbalne komunikacije. Različiti stilovi komunikacije poslovnih partnera svoje utemeljenje imaju prevashodno u kulturama kojima pripadaju. Te razlike mogu u značajnoj meri da otežaju proces komunikacije, pa čak i da ugroze donošenje efektivnih poslovnih odluka. Imajući to u vidu, u radu se ukazuje da se kao pretpostavka uspešne meñunarodne poslovne komunikacije nameće potreba da zaposleni koji su uključeni u ovaj proces poseduju specifičan oblik kompetentosti – interkulturalnu komunikacionu kompetentnost. Ovaj oblik kompetentnosti odražava sposobnost da se efektivno komunicira bez obzira na kulturološke razlike izmeñu sagovornika. Neophodnost posedovanja interkulturalne komunikacione kompetentnosti istovremeno nameće funkciji menadžmenta ljudskih resursa specifične zadatke. Prvo, u cilju adekvatnog izbora zaposlenih za potrebe meñunarodnog poslovanja treba da definiše odgovarajuće kriterijume selekcije, i drugo, da u slučaju potrebe za zaposlene organizuje odgovarajuću obuku, sa ciljem da se njihova interkulturalna komunkaciona kompetentnost još više poboljša.
Ključne reči: međunarodna poslovna komunikacija; interkulturalne komunikacione kompetencije; selekcija; obuka; funkcija menadžmenta ljudskih resursa
