ЕКОНОМСКЕ ТЕМЕ (2016) 54 (4) 3, 499-515
Borislava Stoimenova
Rezime: Ovaj rad ispituje znanje stanovnika Bugarske o životnoj sredini i njegov odnos sa brigom o životnoj sredini i predispozicijom za kompromis kao dva najčešće ispitivana odnosa prema zelenoj potrošnji. Korišćen je kvota uzorak od 2.018 odraslih (kvote za uzrast i pol) iz svih regiona u Bugarskoj. Istraživačko sredstvo korišćeno za intervju licem-u-lice i internet ankete je strukturirani intervju. Metode koje su primenjene za analizu su: deskriptivna statistika, testiranje hipoteze o razlici aritmetičkih sredina dva skupa, korelaciona analiza (hi-kvadrat test nezavisnosti obeležja) i k-means klaster analiza. Rezultati pokazuju da stanovnici Bugarske imaju umereno znanje o problemima životne sredine, kao i da je dubina znanja umerena. Znanje o životnoj sredini se razlikuje između različitih demografskih grupa: obrazovaniji, mlađi, oni koji žive u gradovima i bogati ljudi poseduju viši nivo znanja o ekološkim problemima. Veliki broj odraslih ne smatra sebe informisanim o problemima životne sredine, a među onima koji smatraju sebe informisanim većinu čine oni koji imaju opšte znanje. Znanje o životnoj sredini pozitivno utiče i na brigu o životnoj sredini i predispozicije za zelenu potrošnju.
Ključne reči: znanje o životnoj sredini; zeleni stavovi; zelena potrošnja; održivost; briga o životnoj sredini; ponašanje potrošača
ZNANjA I STAVOVI O ZELENOJ POTROŠNjI U BUGARSKOJ
Borislava Stoimenova
Rezime: Ovaj rad ispituje znanje stanovnika Bugarske o životnoj sredini i njegov odnos sa brigom o životnoj sredini i predispozicijom za kompromis kao dva najčešće ispitivana odnosa prema zelenoj potrošnji. Korišćen je kvota uzorak od 2.018 odraslih (kvote za uzrast i pol) iz svih regiona u Bugarskoj. Istraživačko sredstvo korišćeno za intervju licem-u-lice i internet ankete je strukturirani intervju. Metode koje su primenjene za analizu su: deskriptivna statistika, testiranje hipoteze o razlici aritmetičkih sredina dva skupa, korelaciona analiza (hi-kvadrat test nezavisnosti obeležja) i k-means klaster analiza. Rezultati pokazuju da stanovnici Bugarske imaju umereno znanje o problemima životne sredine, kao i da je dubina znanja umerena. Znanje o životnoj sredini se razlikuje između različitih demografskih grupa: obrazovaniji, mlađi, oni koji žive u gradovima i bogati ljudi poseduju viši nivo znanja o ekološkim problemima. Veliki broj odraslih ne smatra sebe informisanim o problemima životne sredine, a među onima koji smatraju sebe informisanim većinu čine oni koji imaju opšte znanje. Znanje o životnoj sredini pozitivno utiče i na brigu o životnoj sredini i predispozicije za zelenu potrošnju.
Ključne reči: znanje o životnoj sredini; zeleni stavovi; zelena potrošnja; održivost; briga o životnoj sredini; ponašanje potrošača
