ЕКОНОМСКЕ ТЕМЕ (2017) 55 (3) 5, 377-397
Немања Вуксановић, Драган Алексић
Резиме: Потреба за сортирањем радника на тржишту рада постоји у случају асиметричне информисаности радника и предузећа. Очекивано је да ће се одређени механизам развити у циљу превазилажења ове информационе асиметрије. Један од таквих механизама јесте сигнализирање, чија је основна идеја да високопродуктивни радници предузимају одређене акције како би се издвојили од нископродуктивних радника. С тим у вези, предмет овог рада јесте теоријска анализа економске улоге образовања у превазилажењу информационе асиметрије између радника и предузећа. Циљ рада јесте да прикаже начин на који образовање може играти улогу сигнала на тржишту рада како би проблеми настали услед асиметричних информација били отклоњени. Значај овакве анализе се огледа у томе што су препоруке креаторима образовних политика у погледу инвестирања у образовање различите у зависности од тога да ли образовање служи као механизам унапређења продуктивност или као механизам сигнализирања различитих продуктивних способности. У раду је показано да ове разлике проистичу из другачијег начина мерења друштвене стопе повраћаја на улагање у образовање.
Кључне речи: информациона асиметрија; тржиште рада; сигнализирање; економска улога образовања
УЛАГАЊЕ У ОБРАЗОВАЊЕ КАО НАЧИН ПРЕВАЗИЛАЖЕЊА ПРОБЛЕМА АСИМЕТРИЧНИХ ИНФОРМАЦИЈА НА ТРЖИШТУ РАДА
Немања Вуксановић, Драган Алексић
Резиме: Потреба за сортирањем радника на тржишту рада постоји у случају асиметричне информисаности радника и предузећа. Очекивано је да ће се одређени механизам развити у циљу превазилажења ове информационе асиметрије. Један од таквих механизама јесте сигнализирање, чија је основна идеја да високопродуктивни радници предузимају одређене акције како би се издвојили од нископродуктивних радника. С тим у вези, предмет овог рада јесте теоријска анализа економске улоге образовања у превазилажењу информационе асиметрије између радника и предузећа. Циљ рада јесте да прикаже начин на који образовање може играти улогу сигнала на тржишту рада како би проблеми настали услед асиметричних информација били отклоњени. Значај овакве анализе се огледа у томе што су препоруке креаторима образовних политика у погледу инвестирања у образовање различите у зависности од тога да ли образовање служи као механизам унапређења продуктивност или као механизам сигнализирања различитих продуктивних способности. У раду је показано да ове разлике проистичу из другачијег начина мерења друштвене стопе повраћаја на улагање у образовање.
Кључне речи: информациона асиметрија; тржиште рада; сигнализирање; економска улога образовања
