ЕКОНОМСКЕ ТЕМЕ (2019) 57 (1) 5, 67-86
Стефан Дитрих, Светлана Марковић, Олгица Милошевић
Резиме: У данашње време, глобализација је ефекат који највише утиче на привреду. Глобализација утиче и на трговачке уговоре и односе уговорних страна. Услед економије обима и брзине и количине закључених уговора у међународној трговини, учесници тржишне утакмице морају имати стабилан и поуздан правни оквир на који се могу ослонити. У глобализованој економији трговци из различитих земаља са собом доносе различите трговачке обичаје, као и норме националних правних система које су често дијаметрално супротне, док понекад, правни институти који постоје у једној земљи не постоје у другој. Такав је и случај са институтима више силе и промењених околности. Услед великих разлика у регулисању ова два правна института у националним правним системима, настали су покушаји стандардизације и стварања јединственог система ослобађања од одговорности за неизвршење уговорне обавезе због више силе или промењених околности. Овај проблем постаје још очигледнији када су у питању дугорочни уговори који су подложни ефектима непредвиђених околности. Циљ овог рада је да истражи природу поменутих правних института у неким од најважнијих извора међународног трговачког права, са посебним освртом на регулативу Републике Србије, како би се додатно разумеле сличности и разлике између националних правних система и извора међународног права. Први део рада се бави позитивно-правним системом Републике Србије, који се односи на вишу силу и промењене околности. Други део рада бави се међународним изворима трговачког права, као што су: Конвенција УН о уговорима о међународној продаји робе из 1980; УНИДРОИТ принципи међународних трговачких уговора; Принципи европског уговорног права; Нацрт заједничког појмовног оквира; и Заједничко европско трговачко право.
Кључне речи: виша сила; промењене околности; уговори; униформно право
ПРОМЕЊЕНЕ ОКОЛНОСТИ И ВИША СИЛА У СРПСКОМ ПРАВНОМ СИСТЕМУ И ИЗВОРИМА МЕЂУНАРОДНОГ УНИФОРМНОГ ПРАВА
Стефан Дитрих, Светлана Марковић, Олгица Милошевић
Резиме: У данашње време, глобализација је ефекат који највише утиче на привреду. Глобализација утиче и на трговачке уговоре и односе уговорних страна. Услед економије обима и брзине и количине закључених уговора у међународној трговини, учесници тржишне утакмице морају имати стабилан и поуздан правни оквир на који се могу ослонити. У глобализованој економији трговци из различитих земаља са собом доносе различите трговачке обичаје, као и норме националних правних система које су често дијаметрално супротне, док понекад, правни институти који постоје у једној земљи не постоје у другој. Такав је и случај са институтима више силе и промењених околности. Услед великих разлика у регулисању ова два правна института у националним правним системима, настали су покушаји стандардизације и стварања јединственог система ослобађања од одговорности за неизвршење уговорне обавезе због више силе или промењених околности. Овај проблем постаје још очигледнији када су у питању дугорочни уговори који су подложни ефектима непредвиђених околности. Циљ овог рада је да истражи природу поменутих правних института у неким од најважнијих извора међународног трговачког права, са посебним освртом на регулативу Републике Србије, како би се додатно разумеле сличности и разлике између националних правних система и извора међународног права. Први део рада се бави позитивно-правним системом Републике Србије, који се односи на вишу силу и промењене околности. Други део рада бави се међународним изворима трговачког права, као што су: Конвенција УН о уговорима о међународној продаји робе из 1980; УНИДРОИТ принципи међународних трговачких уговора; Принципи европског уговорног права; Нацрт заједничког појмовног оквира; и Заједничко европско трговачко право.
Кључне речи: виша сила; промењене околности; уговори; униформно право
