ЕКОНОМСКЕ ТЕМЕ (2019) 57 (3) 4, 307-327
Енес Ћоровић, Живорад Глигоријевић, Александар Манасијевић
Резиме: Кључна истраживачка питања у овом раду везана су за утврђивање ефеката и утицаја новог модела привредног раста на компаративне предности и конкурентност извоза технолошких група производа прерађивачке индустрије Србије на тржишту ЕУ-28. Приликом истраживања коришћени су неки од аналитичких инструмената методологије развијене од стране Међународног трговинског центра (ИТЦ), као и модификовани РЦА индекс. Извршена је компарација резултата мерења конкурентности извоза применом поменуте методологије и РЦА индекса по формули Баласса. Све релевантне анализе дале су сличне закључке у погледу скромних ефеката реформисаног модела раста, ниског нивоа конкурентности извоза производа средње високе и високе технологије, али и у погледу заостајања Србије у односу на конкуренте из непосредног окружења и светски просек. Добијени резултати упућују на закључак да Србија није успела да избалансира структуру извора финансирања новог модела привредног раста, посебно, у смислу недовољне заступљености домаћих, јавних и приватних, инвестиција. То се одразило на низак обим бруто инвестиција, а посебно инвестиција у индустрију, њихову неадекватну структуру и спор раст извоза производних сектора који су највише захваћени техничкотехнолошким прогресом.
Кључне речи: прерађивачка индустрија; РЦА индекс; технолошке групе; конкурентност; инвестиције
ОТКРИВЕНЕ КОМПАРАТИВНЕ ПРЕДНОСТИ И КОНКУРЕНТНОСТ ПРЕРАЂИВАЧКЕ ИНДУСТРИЈЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
Енес Ћоровић, Живорад Глигоријевић, Александар Манасијевић
Резиме: Кључна истраживачка питања у овом раду везана су за утврђивање ефеката и утицаја новог модела привредног раста на компаративне предности и конкурентност извоза технолошких група производа прерађивачке индустрије Србије на тржишту ЕУ-28. Приликом истраживања коришћени су неки од аналитичких инструмената методологије развијене од стране Међународног трговинског центра (ИТЦ), као и модификовани РЦА индекс. Извршена је компарација резултата мерења конкурентности извоза применом поменуте методологије и РЦА индекса по формули Баласса. Све релевантне анализе дале су сличне закључке у погледу скромних ефеката реформисаног модела раста, ниског нивоа конкурентности извоза производа средње високе и високе технологије, али и у погледу заостајања Србије у односу на конкуренте из непосредног окружења и светски просек. Добијени резултати упућују на закључак да Србија није успела да избалансира структуру извора финансирања новог модела привредног раста, посебно, у смислу недовољне заступљености домаћих, јавних и приватних, инвестиција. То се одразило на низак обим бруто инвестиција, а посебно инвестиција у индустрију, њихову неадекватну структуру и спор раст извоза производних сектора који су највише захваћени техничкотехнолошким прогресом.
Кључне речи: прерађивачка индустрија; РЦА индекс; технолошке групе; конкурентност; инвестиције
