ЕКОНОМСКЕ ТЕМЕ (2019) 57 (4) 1, 397-413
Весна Буцевска
Резиме: Упркос растућим приходима по глави становника, земље кандидати за чланство у ЕУ и земље потенцијални кандидати и даље су суочене са високим нивоом неједнакости дохотка. Сврха овог рада је да идентификује главне детерминанте неједнакости у дохотку међу земљама кандидатима за чланство у ЕУ. Поред макроекономских фактора, анализиран је и утицај демографских варијабли како бисмо пружили поузданије процене. Користећи панел анализу података са фиксним ефектима у периоду 2005-2017. за три државе кандидате за чланство у ЕУ (Северна Македонија, Србија и Турска), откривамо да су стопа незапослености, ниво економског развоја и стопа улагања главна одредница чије повећање доводи до веће разлике у дохотку у анализираним земљама. Задуженост државе такође има статистички значајан, али негативан утицај на неједнакост прихода. Остале две макроекономске променљиве у моделу - услови трговине и инфлација су статистички безначајни. Међу демографским факторима, раст становништва и образовање значајно утичу на неједнакост прихода међу земљама кандидатима за чланство у ЕУ. Добивени резултати указују на то да одрживи економски раст у комбинацији са активним мерама на тржишту рада и побољшањем нивоа образовања становништва може довести до равномерније расподеле дохотка.
Кључне речи: неједнакост у приходима; панел анализа; макроекономски фактори; демографски фактори; земље кандидати за чланство у ЕУ
ДЕТЕРМИНАНТЕ НЕЈЕДНАКОСТИ ДОХОТКА У ЗЕМЉАМА КАНДИДАТИМА ЗА ЧЛАНСТВО У ЕУ: ПАНЕЛ АНАЛИЗА
Весна Буцевска
Резиме: Упркос растућим приходима по глави становника, земље кандидати за чланство у ЕУ и земље потенцијални кандидати и даље су суочене са високим нивоом неједнакости дохотка. Сврха овог рада је да идентификује главне детерминанте неједнакости у дохотку међу земљама кандидатима за чланство у ЕУ. Поред макроекономских фактора, анализиран је и утицај демографских варијабли како бисмо пружили поузданије процене. Користећи панел анализу података са фиксним ефектима у периоду 2005-2017. за три државе кандидате за чланство у ЕУ (Северна Македонија, Србија и Турска), откривамо да су стопа незапослености, ниво економског развоја и стопа улагања главна одредница чије повећање доводи до веће разлике у дохотку у анализираним земљама. Задуженост државе такође има статистички значајан, али негативан утицај на неједнакост прихода. Остале две макроекономске променљиве у моделу - услови трговине и инфлација су статистички безначајни. Међу демографским факторима, раст становништва и образовање значајно утичу на неједнакост прихода међу земљама кандидатима за чланство у ЕУ. Добивени резултати указују на то да одрживи економски раст у комбинацији са активним мерама на тржишту рада и побољшањем нивоа образовања становништва може довести до равномерније расподеле дохотка.
Кључне речи: неједнакост у приходима; панел анализа; макроекономски фактори; демографски фактори; земље кандидати за чланство у ЕУ
