ЕКОНОМСКЕ ТЕМЕ (2019) 57 (4) 1, 397-413
Vesna Bucevska
Rezime: Uprkos rastućim prihodima po glavi stanovnika, zemlje kandidati za članstvo u EU i zemlje potencijalni kandidati i dalje su suočene sa visokim nivoom nejednakosti dohotka. Svrha ovog rada je da identifikuje glavne determinante nejednakosti u dohotku među zemljama kandidatima za članstvo u EU. Pored makroekonomskih faktora, analiziran je i uticaj demografskih varijabli kako bismo pružili pouzdanije procene. Koristeći panel analizu podataka sa fiksnim efektima u periodu 2005-2017. za tri države kandidate za članstvo u EU (Severna Makedonija, Srbija i Turska), otkrivamo da su stopa nezaposlenosti, nivo ekonomskog razvoja i stopa ulaganja glavna odrednica čije povećanje dovodi do veće razlike u dohotku u analiziranim zemljama. Zaduženost države takođe ima statistički značajan, ali negativan uticaj na nejednakost prihoda. Ostale dve makroekonomske promenljive u modelu - uslovi trgovine i inflacija su statistički beznačajni. Među demografskim faktorima, rast stanovništva i obrazovanje značajno utiču na nejednakost prihoda među zemljama kandidatima za članstvo u EU. Dobiveni rezultati ukazuju na to da održivi ekonomski rast u kombinaciji sa aktivnim merama na tržištu rada i poboljšanjem nivoa obrazovanja stanovništva može dovesti do ravnomernije raspodele dohotka.
Ključne reči: nejednakost u prihodima; panel analiza; makroekonomski faktori; demografski faktori; zemlje kandidati za članstvo u EU
DETERMINANTE NEJEDNAKOSTI DOHOTKA U ZEMLjAMA KANDIDATIMA ZA ČLANSTVO U EU: PANEL ANALIZA
Vesna Bucevska
Rezime: Uprkos rastućim prihodima po glavi stanovnika, zemlje kandidati za članstvo u EU i zemlje potencijalni kandidati i dalje su suočene sa visokim nivoom nejednakosti dohotka. Svrha ovog rada je da identifikuje glavne determinante nejednakosti u dohotku među zemljama kandidatima za članstvo u EU. Pored makroekonomskih faktora, analiziran je i uticaj demografskih varijabli kako bismo pružili pouzdanije procene. Koristeći panel analizu podataka sa fiksnim efektima u periodu 2005-2017. za tri države kandidate za članstvo u EU (Severna Makedonija, Srbija i Turska), otkrivamo da su stopa nezaposlenosti, nivo ekonomskog razvoja i stopa ulaganja glavna odrednica čije povećanje dovodi do veće razlike u dohotku u analiziranim zemljama. Zaduženost države takođe ima statistički značajan, ali negativan uticaj na nejednakost prihoda. Ostale dve makroekonomske promenljive u modelu - uslovi trgovine i inflacija su statistički beznačajni. Među demografskim faktorima, rast stanovništva i obrazovanje značajno utiču na nejednakost prihoda među zemljama kandidatima za članstvo u EU. Dobiveni rezultati ukazuju na to da održivi ekonomski rast u kombinaciji sa aktivnim merama na tržištu rada i poboljšanjem nivoa obrazovanja stanovništva može dovesti do ravnomernije raspodele dohotka.
Ključne reči: nejednakost u prihodima; panel analiza; makroekonomski faktori; demografski faktori; zemlje kandidati za članstvo u EU