ЕКОНОМСКЕ ТЕМЕ (2019) 57 (4) 4, 459-480
Ружица Петровић, Тамара Миленковић Керковић, Драгана Раденковић Јоцић
Резиме: Финансијски деривати су, последњих четрдесетак година, најзначајнија финансијска иновација која утиче на стварање нових, веома дубоких и широких финансијских тржишта. Нјихов број се стално повећава. Настају нове варијанте већ постојећих деривативних уговора и самим тим се субјектима пружа могућност да на различите начине управлјају ризицима. Иако им је правна природа дискутабилна, опште прихваћен став је да су то уговори. Своп је најмлађи од свих финансијских деривата и представлја финансијску иновацију новијег датума. Тржиште свопова бележи једну од најбржих стопа раста међу глобалним финансијским тржиштима. Своп представлја приватни споразум између две стране о размени новчаног тока на утврђено време у будућности и у складу са унапред утврђеним обрасцем. Најчешћи корисници свопова су нефинансијске корпорације, које желе да примају варијабилну, а да плаћају фиксну каматну стопу у цилју ограничења каматних трошкова по банкарским зајмовима или емисијама обвезница са варијабилном каматном стопом, затим банке, владе земалја и неке супранационалне институције, на пример Светска банка. У економској теорији истиче се став да је компаративна предност основ функционисања свопова. Опције су уговори у којима једна страна има исклјучиво право, док друга уговорна страна преузима исклјучиво обавезу да купи или прода активу на коју је креирана опција. У националном законодавству опцијски уговор је преносиви стандардизовани уговор којим купац стииче право да, уз обавезу плаћања уговорене премије на дан, односно дане доспећа утврђене уговором.
Кључне речи: уговор; финансијски деривати; своп; опција; новчани ток
ПРАВНА ПРИРОДА И УЛОГА СВОП АРАНЖМАНА И ОПЦИЈА КАО ФИНАНСИЈСКИХ ИНСТРУМЕНАТА
Ружица Петровић, Тамара Миленковић Керковић, Драгана Раденковић Јоцић
Резиме: Финансијски деривати су, последњих четрдесетак година, најзначајнија финансијска иновација која утиче на стварање нових, веома дубоких и широких финансијских тржишта. Нјихов број се стално повећава. Настају нове варијанте већ постојећих деривативних уговора и самим тим се субјектима пружа могућност да на различите начине управлјају ризицима. Иако им је правна природа дискутабилна, опште прихваћен став је да су то уговори. Своп је најмлађи од свих финансијских деривата и представлја финансијску иновацију новијег датума. Тржиште свопова бележи једну од најбржих стопа раста међу глобалним финансијским тржиштима. Своп представлја приватни споразум између две стране о размени новчаног тока на утврђено време у будућности и у складу са унапред утврђеним обрасцем. Најчешћи корисници свопова су нефинансијске корпорације, које желе да примају варијабилну, а да плаћају фиксну каматну стопу у цилју ограничења каматних трошкова по банкарским зајмовима или емисијама обвезница са варијабилном каматном стопом, затим банке, владе земалја и неке супранационалне институције, на пример Светска банка. У економској теорији истиче се став да је компаративна предност основ функционисања свопова. Опције су уговори у којима једна страна има исклјучиво право, док друга уговорна страна преузима исклјучиво обавезу да купи или прода активу на коју је креирана опција. У националном законодавству опцијски уговор је преносиви стандардизовани уговор којим купац стииче право да, уз обавезу плаћања уговорене премије на дан, односно дане доспећа утврђене уговором.
Кључне речи: уговор; финансијски деривати; своп; опција; новчани ток
