ЕКОНОМСКЕ ТЕМЕ (2020) 58 (1) 5, 75-96
Miljan Leković
Rezime: Složeni svet finansija odlikuju brojne iracionalnosti koje predstavnici bihejvioralnih finansija nastoje da objasne putem kognitivnih predrasuda (nesavršenosti, pristrasnosti ili anomalija) (cognitive biases). Kognitivne predrasude predstavljaju nesavršenu percepciju stvarnosti, a uzrokovane su ograničenim kognitivnim kapacitetima donosilaca odluka. Cilj rada je da se analiziranjem kognitivnih predrasuda odgovori na sledeća, u standardnim finansijama neodgovorena, pitanja: zbog čega je aktivna portfolio strategija još uvek dominantna strategija upravljanja portfoliom uprkos sve većem broju dokaza neopravdanosti njene primene, zbog čega investitori preferiraju isplatu dividendi u odnosu na rast vrednosti kapitala (dividend puzzle), zbog čega zanemaruju prednosti diversifikacije ulaganja i investiraju u mali broj akcija dobro poznatih lokalnih preduzeća (diversification puzzle), zbog čega ne prodaju „gubitnike“ i na taj način smanje poresko operećenje, zbog čega akcije malih preduzeća obično nose viši prinos od akcija velikih preduzeća. Primenom kvalitativne metodologije istraživanja pruženi su odgovori na navedena pitanja, što predstavlja i glavni rezultat istraživanja.
Ključne reči: kognitivne predrasude; bihejvioralne finansije; finansijsko odlučivanje
KOGNITIVNE PREDRASUDE KAO SASTAVNI ELEMENT BIHEJVIORALNIH FINANSIJA
Miljan Leković
Rezime: Složeni svet finansija odlikuju brojne iracionalnosti koje predstavnici bihejvioralnih finansija nastoje da objasne putem kognitivnih predrasuda (nesavršenosti, pristrasnosti ili anomalija) (cognitive biases). Kognitivne predrasude predstavljaju nesavršenu percepciju stvarnosti, a uzrokovane su ograničenim kognitivnim kapacitetima donosilaca odluka. Cilj rada je da se analiziranjem kognitivnih predrasuda odgovori na sledeća, u standardnim finansijama neodgovorena, pitanja: zbog čega je aktivna portfolio strategija još uvek dominantna strategija upravljanja portfoliom uprkos sve većem broju dokaza neopravdanosti njene primene, zbog čega investitori preferiraju isplatu dividendi u odnosu na rast vrednosti kapitala (dividend puzzle), zbog čega zanemaruju prednosti diversifikacije ulaganja i investiraju u mali broj akcija dobro poznatih lokalnih preduzeća (diversification puzzle), zbog čega ne prodaju „gubitnike“ i na taj način smanje poresko operećenje, zbog čega akcije malih preduzeća obično nose viši prinos od akcija velikih preduzeća. Primenom kvalitativne metodologije istraživanja pruženi su odgovori na navedena pitanja, što predstavlja i glavni rezultat istraživanja.
Ključne reči: kognitivne predrasude; bihejvioralne finansije; finansijsko odlučivanje