ЕКОНОМСКЕ ТЕМЕ (2020) 58 (2) 4, 203-217
Nikola Njegovan, Mirela Tomaš Simin
Rezime: Stabilnost poslovanja u ekonomiji je uvek bila glavni cilj koji je teško postići, a inflacija se najčešće koristi kao njen osnovni pokazatelj. To ukazuje na promenu opšteg nivoa cena. U radu se analizira inflacija i cene poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda kao objedinjeni fenomen, ispituju njihovi uzroci i posledice u Republici Srbiji. Poseban značaj se pridaje promeni cena poljoprivredno-prehrambenih proizvoda i cena inputa izazvanih promenama koje se dešavaju na globalnom nivou i koje dobijaju sve veći uticaj u nacionalnom kontekstu. Ukazano je na promenu pariteta cena i uticaj svetske monopolističke strukture na inflaciju. Takođe se ukazuje na značaj tražnje, koja izaziva inflaciju u manje razvijenim zemljama, što se odražava na višu cenu hrane, dodatno vršeći pritisak na rast plata, što po pravilu nije posledica rasta produktivnosti. Autori navode da je internacionalizacijom poslovnih aktivnosti došlo do prenosa uticaja međunarodnih trendova na nivo i efekte inflacije na nacionalnom nivou. S obzirom na trendove na svetskom tržištu, može se zaključiti da cene poljoprivrednoprehrambenih proizvoda neće opadati, već će se, između ostalog, usled pritiska koji vrši stalni rast stanovništva, tj. sa strane tražnje, porast tražnje stalno manifestovati.
Ključne reči: inflacija; cene; poljoprivredni proizvodi; globalna perspektiva
INFLACIJA I CENE POLjOPRIVREDNIH PROIZVODA
Nikola Njegovan, Mirela Tomaš Simin
Rezime: Stabilnost poslovanja u ekonomiji je uvek bila glavni cilj koji je teško postići, a inflacija se najčešće koristi kao njen osnovni pokazatelj. To ukazuje na promenu opšteg nivoa cena. U radu se analizira inflacija i cene poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda kao objedinjeni fenomen, ispituju njihovi uzroci i posledice u Republici Srbiji. Poseban značaj se pridaje promeni cena poljoprivredno-prehrambenih proizvoda i cena inputa izazvanih promenama koje se dešavaju na globalnom nivou i koje dobijaju sve veći uticaj u nacionalnom kontekstu. Ukazano je na promenu pariteta cena i uticaj svetske monopolističke strukture na inflaciju. Takođe se ukazuje na značaj tražnje, koja izaziva inflaciju u manje razvijenim zemljama, što se odražava na višu cenu hrane, dodatno vršeći pritisak na rast plata, što po pravilu nije posledica rasta produktivnosti. Autori navode da je internacionalizacijom poslovnih aktivnosti došlo do prenosa uticaja međunarodnih trendova na nivo i efekte inflacije na nacionalnom nivou. S obzirom na trendove na svetskom tržištu, može se zaključiti da cene poljoprivrednoprehrambenih proizvoda neće opadati, već će se, između ostalog, usled pritiska koji vrši stalni rast stanovništva, tj. sa strane tražnje, porast tražnje stalno manifestovati.
Ključne reči: inflacija; cene; poljoprivredni proizvodi; globalna perspektiva
