ЕКОНОМСКЕ ТЕМЕ (2020) 58 (4) 1, 431-457
Milojko Arsić
Rezime: Tehnološke inovacije su, od početka industrijske revolucije, omogućile višestruko povećanje produktivnosti rada, zaposlenosti, standarda građana i broja stanovnika. Poslednjih petnaestak godina rast produktivnosti u većini velikih zemalja je usporen, što je verovatno posledica sporog širenja primene naprednih IT rešenja, neadekvatnog statističkog obuhvata vrednosti IT usluga, ali i sporog napretka u komplementarnim i drugim tehnologijama. Ubrzanje rasta produktivnosti u budućnosti moguće je podstaći povećanjem državnih ulaganja u javnu infrastrukturu i fundamentalna naučna istraživanja, poreskim podsticajima i subvencionisanjem inovacija u privatnom sektoru, podsticanjem preduzetništva i reformom obrazovnog sistema. Razvoj i širenje digitalizacije, ali i ostalih tehnologija, verovatno će u narednim decenijama generisati umereno ubrzanje produktivnosti, ali je eksplozivni rast koji predviđaju neki teoretičari malo verovatan. Neto efekat digitalizacije na zaposlenost će verovatno biti negativan, ali nije izvesno u kojoj meri će on biti neutralisan širenjem dostupnosti postojećih i kreiranjem novih proizvoda i usluga. Zaposlenost će zavisiti od brzine prilagođavanja obrazovnog sistema tehnološkim promenama i zahtevima tržišta, kao i od dostupnosti prekvalifikacija i dokvalifikacija. Važnu rezervu za smanjenje nezaposlenosti u budućnosti, ali i za povećanje blagostanja građana predstavlja dodatno skraćivanje radnog vremena. U dugom roku, usporavanje rasta stanovništva, a potom i smanjenje broja stanovnika na nivou sveta, smanjiće radnu snagu, pa će se puna zaposlenost ostvarivati pri opadajućem broju radnih mesta. U slučaju dugotrajne masovne nezaposlenosti postoji mogućnost uvođenja univerzalnog osnovnog dohotaka ili nekog drugog oblika socijalne pomoći, kako bi se sprečilo znatnije povećanje ekonomske nejednakosti.
Ključne reči: digitalizacija; produktivnost; zaposlenost; odgovori ekonomske politike
UTICAJ DIGITALIZACIJE NA EKONOMSKI RAST, PRODUKTIVNOST I ZAPOSLENOST
Milojko Arsić
Rezime: Tehnološke inovacije su, od početka industrijske revolucije, omogućile višestruko povećanje produktivnosti rada, zaposlenosti, standarda građana i broja stanovnika. Poslednjih petnaestak godina rast produktivnosti u većini velikih zemalja je usporen, što je verovatno posledica sporog širenja primene naprednih IT rešenja, neadekvatnog statističkog obuhvata vrednosti IT usluga, ali i sporog napretka u komplementarnim i drugim tehnologijama. Ubrzanje rasta produktivnosti u budućnosti moguće je podstaći povećanjem državnih ulaganja u javnu infrastrukturu i fundamentalna naučna istraživanja, poreskim podsticajima i subvencionisanjem inovacija u privatnom sektoru, podsticanjem preduzetništva i reformom obrazovnog sistema. Razvoj i širenje digitalizacije, ali i ostalih tehnologija, verovatno će u narednim decenijama generisati umereno ubrzanje produktivnosti, ali je eksplozivni rast koji predviđaju neki teoretičari malo verovatan. Neto efekat digitalizacije na zaposlenost će verovatno biti negativan, ali nije izvesno u kojoj meri će on biti neutralisan širenjem dostupnosti postojećih i kreiranjem novih proizvoda i usluga. Zaposlenost će zavisiti od brzine prilagođavanja obrazovnog sistema tehnološkim promenama i zahtevima tržišta, kao i od dostupnosti prekvalifikacija i dokvalifikacija. Važnu rezervu za smanjenje nezaposlenosti u budućnosti, ali i za povećanje blagostanja građana predstavlja dodatno skraćivanje radnog vremena. U dugom roku, usporavanje rasta stanovništva, a potom i smanjenje broja stanovnika na nivou sveta, smanjiće radnu snagu, pa će se puna zaposlenost ostvarivati pri opadajućem broju radnih mesta. U slučaju dugotrajne masovne nezaposlenosti postoji mogućnost uvođenja univerzalnog osnovnog dohotaka ili nekog drugog oblika socijalne pomoći, kako bi se sprečilo znatnije povećanje ekonomske nejednakosti.
Ključne reči: digitalizacija; produktivnost; zaposlenost; odgovori ekonomske politike
