ЕКОНОМСКЕ ТЕМЕ (2020) 58 (4) 2, 459-477
Sandra Jednak, Jelena Minović, Dragana Kragulj
Rezime: Energija je globalno važan faktor proizvodnje. Rast stanovništva i dohotka povećavaju potrošnju energije, ali isto tako postoji potreba za smanjenjem potrošnje. Postoje različiti načini da se potrošnja energije smanji, a jedan od njih je i energetska efikasnost. Cilj rada je da se predstavi teorijski pregled energetske efikasnosti i njenih prednosti. Svrha rada je analiza indikatora ekonomije i životne sredine i energetske efikasnosti u EU27 (posle 2020.) i Srbiji. Prikazani su trendovi energetske efikasnosti, BDP po glavi stanovnika i GHG emisije u posmatranim zemljama. Predstavljene su evropska i srpska politika, ciljevi energetske efikasnosti, kao i to da li su oni i na kom nivou zemlje ostvareni. Da bi se uvidela povezanost između energetske efikasnosti, BDP-a po glavi stanovnika i GHG emisije, primenjena je korelacija svih varijabli. Rezultati pokazuju da je energetska efikasnost u EU27 veća nego u Srbiji. Iako Srbija ima povećanje energetske efikasnosti u posmatranom periodu (1995-2018), ona zaostaje za EU27. U EU27 i Srbiji postoji pozitivna korelacija između energetske efikasnosti i BDP-a i GHG emisije.
Ključne reči: energetska efikasnost; BDP; energija; GHG emisija; Evropska unija; Srbija
PREGLED EKONOMSKIH INDIKATORA I INDIKATORA ŽIVOTNE SREDINE I ENERGETSKE EFIKASNOSTI: PRIKAZ EU I SRBIJE
Sandra Jednak, Jelena Minović, Dragana Kragulj
Rezime: Energija je globalno važan faktor proizvodnje. Rast stanovništva i dohotka povećavaju potrošnju energije, ali isto tako postoji potreba za smanjenjem potrošnje. Postoje različiti načini da se potrošnja energije smanji, a jedan od njih je i energetska efikasnost. Cilj rada je da se predstavi teorijski pregled energetske efikasnosti i njenih prednosti. Svrha rada je analiza indikatora ekonomije i životne sredine i energetske efikasnosti u EU27 (posle 2020.) i Srbiji. Prikazani su trendovi energetske efikasnosti, BDP po glavi stanovnika i GHG emisije u posmatranim zemljama. Predstavljene su evropska i srpska politika, ciljevi energetske efikasnosti, kao i to da li su oni i na kom nivou zemlje ostvareni. Da bi se uvidela povezanost između energetske efikasnosti, BDP-a po glavi stanovnika i GHG emisije, primenjena je korelacija svih varijabli. Rezultati pokazuju da je energetska efikasnost u EU27 veća nego u Srbiji. Iako Srbija ima povećanje energetske efikasnosti u posmatranom periodu (1995-2018), ona zaostaje za EU27. U EU27 i Srbiji postoji pozitivna korelacija između energetske efikasnosti i BDP-a i GHG emisije.
Ključne reči: energetska efikasnost; BDP; energija; GHG emisija; Evropska unija; Srbija
