ЕКОНОМСКЕ ТЕМЕ (2020) 58 (4) 2, 459-477
Сандра Једнак, Јелена Миновић, Драгана Крагуљ
Резиме: Енергија је глобално важан фактор производње. Раст становништва и дохотка повећавају потрошњу енергије, али исто тако постоји потреба за смањењем потрошње. Постоје различити начини да се потрошња енергије смањи, а један од њих је и енергетска ефикасност. Циљ рада је да се представи теоријски преглед енергетске ефикасности и њених предности. Сврха рада је анализа индикатора економије и животне средине и енергетске ефикасности у ЕУ27 (после 2020.) и Србији. Приказани су трендови енергетске ефикасности, БДП по глави становника и ГХГ емисије у посматраним земљама. Представљене су европска и српска политика, циљеви енергетске ефикасности, као и то да ли су они и на ком нивоу земље остварени. Да би се увидела повезаност између енергетске ефикасности, БДП-а по глави становника и ГХГ емисије, примењена је корелација свих варијабли. Резултати показују да је енергетска ефикасност у ЕУ27 већа него у Србији. Иако Србија има повећање енергетске ефикасности у посматраном периоду (1995-2018), она заостаје за ЕУ27. У ЕУ27 и Србији постоји позитивна корелација између енергетске ефикасности и БДП-а и ГХГ емисије.
Кључне речи: енергетска ефикасност; БДП; енергија; ГХГ емисија; Европска унија; Србија
ПРЕГЛЕД ЕКОНОМСКИХ ИНДИКАТОРА И ИНДИКАТОРА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ И ЕНЕРГЕТСКЕ ЕФИКАСНОСТИ: ПРИКАЗ ЕУ И СРБИЈЕ
Сандра Једнак, Јелена Миновић, Драгана Крагуљ
Резиме: Енергија је глобално важан фактор производње. Раст становништва и дохотка повећавају потрошњу енергије, али исто тако постоји потреба за смањењем потрошње. Постоје различити начини да се потрошња енергије смањи, а један од њих је и енергетска ефикасност. Циљ рада је да се представи теоријски преглед енергетске ефикасности и њених предности. Сврха рада је анализа индикатора економије и животне средине и енергетске ефикасности у ЕУ27 (после 2020.) и Србији. Приказани су трендови енергетске ефикасности, БДП по глави становника и ГХГ емисије у посматраним земљама. Представљене су европска и српска политика, циљеви енергетске ефикасности, као и то да ли су они и на ком нивоу земље остварени. Да би се увидела повезаност између енергетске ефикасности, БДП-а по глави становника и ГХГ емисије, примењена је корелација свих варијабли. Резултати показују да је енергетска ефикасност у ЕУ27 већа него у Србији. Иако Србија има повећање енергетске ефикасности у посматраном периоду (1995-2018), она заостаје за ЕУ27. У ЕУ27 и Србији постоји позитивна корелација између енергетске ефикасности и БДП-а и ГХГ емисије.
Кључне речи: енергетска ефикасност; БДП; енергија; ГХГ емисија; Европска унија; Србија
