ЕКОНОМСКЕ ТЕМЕ (2022) 60 (2) 2, 165-186
Светлана Поповић, Ирена Јанковић, Велимир Лукић
Резиме: Рад анализира конвергенцију стопа инфлације у групи развијенијих чланица зоне евра. Које су карактеристике и да ли је инфлаторни процес у овим земљама довољно хомоген, да ли се те стопе инфлације приближавају, тако да можемо рећи да постоји индиција да оне теже да формирају оптимално валутно подручје. Примењен је тест јединичног корена како би се проверила стационарност серије просечних инфлаторних диференцијала. Инфлаторни диференцијали су рачунати као разлика између инфлације у датој земљи и стопе инфлације у ЕМУ. Ако се процес конвергенције одвијао, инфлаторни диференцијали ће се смањивати и тежити нули. Варијанса диференцијала ће се такође смањивати, серија просечних инфлаторних диференцијала ће бити стационарна. Анализа је показала да у серији постоји јединични корен, тако да она није стационарна, односно не можемо да закључимо да се одвијао процес конвергенције стопа инфлације у земљама центра. У раду су анализиране и аутокорелационе функције стопа инфлације, како би се утврдила перзистентност инфлације, односно колико времена је потребно да шок који је изазвао раст инфлације од 1% одумре. Вредности првих аутокорелационих коефицијената су високе, док наредни споро опадају, тако да је потребно дуже време да нестане утицај шока инфлације. Такође, корелограми стопа инфлација су прилично хетерогени, што указује на то да се инфлаторни процеси разликују.
Кључне речи: инфлација; инфлаторни диференцијали; номинална конвергенција; хомогеност инфлаторних процеса; оптимално валутно подручје; Еврозона
ИНФЛАЦИЈА И ИНФЛАТОРНИ ДИФЕРЕНЦИЈАЛИ У БОГАТИЈИМ ЧЛАНИЦАМА ЗОНЕ ЕВРА
Светлана Поповић, Ирена Јанковић, Велимир Лукић
Резиме: Рад анализира конвергенцију стопа инфлације у групи развијенијих чланица зоне евра. Које су карактеристике и да ли је инфлаторни процес у овим земљама довољно хомоген, да ли се те стопе инфлације приближавају, тако да можемо рећи да постоји индиција да оне теже да формирају оптимално валутно подручје. Примењен је тест јединичног корена како би се проверила стационарност серије просечних инфлаторних диференцијала. Инфлаторни диференцијали су рачунати као разлика између инфлације у датој земљи и стопе инфлације у ЕМУ. Ако се процес конвергенције одвијао, инфлаторни диференцијали ће се смањивати и тежити нули. Варијанса диференцијала ће се такође смањивати, серија просечних инфлаторних диференцијала ће бити стационарна. Анализа је показала да у серији постоји јединични корен, тако да она није стационарна, односно не можемо да закључимо да се одвијао процес конвергенције стопа инфлације у земљама центра. У раду су анализиране и аутокорелационе функције стопа инфлације, како би се утврдила перзистентност инфлације, односно колико времена је потребно да шок који је изазвао раст инфлације од 1% одумре. Вредности првих аутокорелационих коефицијената су високе, док наредни споро опадају, тако да је потребно дуже време да нестане утицај шока инфлације. Такође, корелограми стопа инфлација су прилично хетерогени, што указује на то да се инфлаторни процеси разликују.
Кључне речи: инфлација; инфлаторни диференцијали; номинална конвергенција; хомогеност инфлаторних процеса; оптимално валутно подручје; Еврозона
