ЕКОНОМСКЕ ТЕМЕ (2022) 60 (3) 2, 303-321
Ивана Поповић Петровић
Резиме: Улога међународне трговине била је незаменљива на почетку кризе изазване пандемијом КОВИД-19, посебно када је у питању трговина медицинским производима и храном, за све погођене земље. Међународна трговина, као део ове кризе, свакако није елемент који води до даљег затварања земаља и увођења нових трговинских баријера. Напротив, управо би међународна трговина могла бити средство да се превазиђу ови проблеми, посебно ако сви учесници у међународној трговини истичу значај истих циљева, попут одвијања нормалних трговинских токова током пандемијске кризе и имплементације одредаба Споразума о олакшавању трговине. Овај рад испитује ефекте мера спољнотрговинске политике током КОВИД-19 кризе, као и њихову усклађеност са Споразумом о олакшавању трговине. Мере спољнотрговинске политике које су примењене на почетку кризе имају двоструки карактер, олакшавају међународну трговину, али је неке од њих могу и ограничавати. Овај рад истиче могуће приступе спољнотрговинске политике у виду смањења нивоа царина и смањења нецаринских баријера. Циљ овог рада је да покаже у којој мери би се недавно ратификовани Споразум о олакшавању трговине могао применити у време пандемије. У овом раду дат је преглед бројних мера спољнотрговинске политике, које су ипак успориле примену овог Споразума. Указано је и на улогу управо овог Споразума као једног од важних инструмената који би се могао искористити за убрзање кретања робе, што је посебно неопходно током пандемије.
Кључне речи: Олакшавање међународне трговине; нецаринске мере; снижавање царина; спољнотрговинска либерализација; спољнотрговинска ограничења; КОВИД-19 пандемија
ОЛАКШАВАЊЕ МЕЂУНАРОДНЕ ТРГОВИНЕ ТОКОМ КОВИД ПАНДЕМИЈЕ
Ивана Поповић Петровић
Резиме: Улога међународне трговине била је незаменљива на почетку кризе изазване пандемијом КОВИД-19, посебно када је у питању трговина медицинским производима и храном, за све погођене земље. Међународна трговина, као део ове кризе, свакако није елемент који води до даљег затварања земаља и увођења нових трговинских баријера. Напротив, управо би међународна трговина могла бити средство да се превазиђу ови проблеми, посебно ако сви учесници у међународној трговини истичу значај истих циљева, попут одвијања нормалних трговинских токова током пандемијске кризе и имплементације одредаба Споразума о олакшавању трговине. Овај рад испитује ефекте мера спољнотрговинске политике током КОВИД-19 кризе, као и њихову усклађеност са Споразумом о олакшавању трговине. Мере спољнотрговинске политике које су примењене на почетку кризе имају двоструки карактер, олакшавају међународну трговину, али је неке од њих могу и ограничавати. Овај рад истиче могуће приступе спољнотрговинске политике у виду смањења нивоа царина и смањења нецаринских баријера. Циљ овог рада је да покаже у којој мери би се недавно ратификовани Споразум о олакшавању трговине могао применити у време пандемије. У овом раду дат је преглед бројних мера спољнотрговинске политике, које су ипак успориле примену овог Споразума. Указано је и на улогу управо овог Споразума као једног од важних инструмената који би се могао искористити за убрзање кретања робе, што је посебно неопходно током пандемије.
Кључне речи: Олакшавање међународне трговине; нецаринске мере; снижавање царина; спољнотрговинска либерализација; спољнотрговинска ограничења; КОВИД-19 пандемија
