ЕКОНОМСКЕ ТЕМЕ (2023) 61 (4) 2, 459-476
Јелена Димовски, Габријела Митић, Милан Веселиновић
Резиме: Дискусија о односу између инфлације, незапослености и привредног раста је током векова била релевантна за широк спектар економских интереса. Истраживачи и економисти се слажу да ће постизање стабилности цена, ceteris paribus, имати благотворан ефекат на запосленост и економски просперитет мерено растом БДП-а, посебно под претпоставком идентификовања и одржавања оптималног прага. Међутим, како је постизање идеалног договора прилично изазовно за монетарне власти, а незапосленост и даље представља једну од главних препрека широм света, посебно за економије у успону, процена односа између ових варијабли остаје у фокусу економске публике. Стога је циљ ове студије да испита међузависност између инфлације, незапослености и привредног раста кроз емпиријску процену инверзне везе између прва два и тестирање валидности Окуновог закона за узорак Западног Балкана (ЗБ) земаља и Европске уније у целини. У ту сврху коришћени су панел подаци доступни на платформама Светске банке за временски период од 2006. до 2021. године. Поред тога, у циљу процене доприноса незапослености и инфлације расту БДП-а, извршена је регресиона анализа на основу стандардног модела. Налази овог истраживања потврђују компромис између инфлације и незапослености за све испитане земље (Србија, БиХ, Црна Гора, Албанија) и ЕУ, осим за Сјеверну Македонију. С друге стране, добијени су мешовити резултати с обзиром на Окунов закон. Док неки резултати потврђују валидност овог закона, други га оповргавају. Резултати регресионе анализе за све земље показују да раст инфлације и пад незапослености позитивно доприносе расту БДП-а земаља.
Кључне речи: инфлација; незапосленост; међузависност; трговина; Западни Балкан; ЕУ
МЕЂУЗАВИСНОСТ ИНФЛАЦИЈЕ И НЕЗАПОСЛЕНОСТИ: ИСКУСТВА ЗЕМАЉА ЗАПАДНОГ БАЛКАНА
Јелена Димовски, Габријела Митић, Милан Веселиновић
Резиме: Дискусија о односу између инфлације, незапослености и привредног раста је током векова била релевантна за широк спектар економских интереса. Истраживачи и економисти се слажу да ће постизање стабилности цена, ceteris paribus, имати благотворан ефекат на запосленост и економски просперитет мерено растом БДП-а, посебно под претпоставком идентификовања и одржавања оптималног прага. Међутим, како је постизање идеалног договора прилично изазовно за монетарне власти, а незапосленост и даље представља једну од главних препрека широм света, посебно за економије у успону, процена односа између ових варијабли остаје у фокусу економске публике. Стога је циљ ове студије да испита међузависност између инфлације, незапослености и привредног раста кроз емпиријску процену инверзне везе између прва два и тестирање валидности Окуновог закона за узорак Западног Балкана (ЗБ) земаља и Европске уније у целини. У ту сврху коришћени су панел подаци доступни на платформама Светске банке за временски период од 2006. до 2021. године. Поред тога, у циљу процене доприноса незапослености и инфлације расту БДП-а, извршена је регресиона анализа на основу стандардног модела. Налази овог истраживања потврђују компромис између инфлације и незапослености за све испитане земље (Србија, БиХ, Црна Гора, Албанија) и ЕУ, осим за Сјеверну Македонију. С друге стране, добијени су мешовити резултати с обзиром на Окунов закон. Док неки резултати потврђују валидност овог закона, други га оповргавају. Резултати регресионе анализе за све земље показују да раст инфлације и пад незапослености позитивно доприносе расту БДП-а земаља.
Кључне речи: инфлација; незапосленост; међузависност; трговина; Западни Балкан; ЕУ
