ЕКОНОМСКЕ ТЕМЕ (2024) 62 (4) 1, 429-445
Mladen Anđelković, Zoran Stefanović, Dragan Petrović
Rezime: Prirodni resursi su i danas kritično važan input proizvodne sposobnosti društva. Valorizacija značaja prirodnih resursa kroz istoriju ekonomske misli pokazuje da njihov uticaj na privredu nije monoton i jednoznačan. Tokom poslednjih nekoliko decenija sve je više eksploatisano shvatanje o “prokletstvu prirodnih resursa”, kao izazov tradicionalnom gledištu o njihovom nužno pozitivnom dejstvu na privredu. Konzervacija monolitnih privrednih struktura, slabe adaptivne sposobnosti, snažno zavisnih od izvoza primarnih ili nisko-obrađenih proizvoda, kod mnogih zemalja sa obiljem prirodnih resursa, govori u prilog ovog shvatanja. Pokazuje se, međutim, da su priroda i smer uticaja prirodnih resursa na kvalitet privredne strukture i održivost ekonomskog rasta u uskoj vezi sa institucionalnom strukturom društva. Karakter delovanja rente od prirodnih resursa na društvenoekonomske tokove – korupciju, nivo demokratičnosti, moguće sukobe – opredeljen je kvalitetom institucija, pri čemu je veza prisutna i u obrnutom smeru. U skladu sa navedenim, cilj rada je skiciranje glavnih tokova promišljanja ovog problema u ekonomskoj teoriji. Naročita pažnja posvećena je institucionalističkom pristupu, koji efekte prirodnih resursa na releveantna kretanja vezuje za kvalitet društvenih institucija. Izgradnja i unapređenje institucionalnih rešenja moraju biti u središtu pažnje politike svrsishodnog korišćenja prirodnih resursa.
Ključne reči: prirodni resursi; prirodna renta; institucije; korupcija; privredni razvoj; demokratija
INSTITUCIONALNI ASPEKTI „PROKLETSTVA PRIRODNIH RESURSA“
Mladen Anđelković, Zoran Stefanović, Dragan Petrović
Rezime: Prirodni resursi su i danas kritično važan input proizvodne sposobnosti društva. Valorizacija značaja prirodnih resursa kroz istoriju ekonomske misli pokazuje da njihov uticaj na privredu nije monoton i jednoznačan. Tokom poslednjih nekoliko decenija sve je više eksploatisano shvatanje o “prokletstvu prirodnih resursa”, kao izazov tradicionalnom gledištu o njihovom nužno pozitivnom dejstvu na privredu. Konzervacija monolitnih privrednih struktura, slabe adaptivne sposobnosti, snažno zavisnih od izvoza primarnih ili nisko-obrađenih proizvoda, kod mnogih zemalja sa obiljem prirodnih resursa, govori u prilog ovog shvatanja. Pokazuje se, međutim, da su priroda i smer uticaja prirodnih resursa na kvalitet privredne strukture i održivost ekonomskog rasta u uskoj vezi sa institucionalnom strukturom društva. Karakter delovanja rente od prirodnih resursa na društvenoekonomske tokove – korupciju, nivo demokratičnosti, moguće sukobe – opredeljen je kvalitetom institucija, pri čemu je veza prisutna i u obrnutom smeru. U skladu sa navedenim, cilj rada je skiciranje glavnih tokova promišljanja ovog problema u ekonomskoj teoriji. Naročita pažnja posvećena je institucionalističkom pristupu, koji efekte prirodnih resursa na releveantna kretanja vezuje za kvalitet društvenih institucija. Izgradnja i unapređenje institucionalnih rešenja moraju biti u središtu pažnje politike svrsishodnog korišćenja prirodnih resursa.
Ključne reči: prirodni resursi; prirodna renta; institucije; korupcija; privredni razvoj; demokratija
