ЕКОНОМСКЕ ТЕМЕ (2025) 63 (2) 8, 241-258
Velimir Lukić, Aleksandra Tripković
Rezime: U ekonomijama u razvoju banke zauzimaju centralnu ulogu u finansijskom sistemu. Kanal kamatne stope ima primarni značaj u zemljama koje su usvojile strategiju targetiranja inflacije kao okvir monetarne politike. Uzročno-posledična veza između kretanja različitih kamatnih stopa, referentna kamatna stopa centralne banke – tržišne kamatne stope – kamatne stope banaka, je suštinski važna za prenošenje impulsa monetarne politike sa odluka i poteza centralne banke na privredne tokove. Rezultati dobijeni u radu pokazuju ubedljivo prenošenje promena u referentnoj kamatnoj stopi na tržišnu tromesečnu BELIBOR stopu. Brzina reakcije tromesečne BELIBOR stope na izmene u referentnoj stopi i kretanje ka ravnoteži je visoka, a apsolutna veličina promene dve stope je identična u dugom roku. Aktivne kamatne stope banaka su manje responzivne u svom inicijalnom odgovoru na promenu referentne kamatne stope, ali je njihova reakcija u dugom roku adekvatna jer u potpunosti apsorbuju u svojoj veličini promenu u tržišnoj kamatnoj stopi. Suprotan slučaj se uočava kada se ispituje reakcija kamatnih stopa na depozite banaka koje pokazuju ili nepostojanje veze sa dugoročnim kretanjima tržišnih kamatnih stopa, odnosno odsustvo dugoročne ravnotežne veze, ili statistički nisko značajan (10%) i ograničen stepen promene svog nivoa koji je u konačnici značajno niži u odnosu na apsolutnu promenu tržišne kamatne stope. Pored toga, dostizanje dugoročnog ravnotežnog odnosa je vremenski prolongirano, što znači da se ka njemu sporo teži. Zaključak rada je da lančani proces prenošenja promena u kamatnim stopama u Srbiji karakteriše dihotomija u vezi sa dva podkanala za prenošenje promena u bankarskim kamatnim stopama – kreditni i depozitni podkanal. Kreditni podkanal funkcioniše prema očekivanjima i adekvatno se putem njega prenosi zacrtani kurs monetarne politike na dužnike po bankarskim kreditima, dok depozitni podkanal ne pruža dovoljno podsticaja štedišama da promene svoje ponašanje, što generalno umanjuje efikasnost transmisionog mehanizma monetarne politike.
Ključne reči: monetarna politika; prenošenje promene u kamatnim stopama; kamatne stope banaka; model sa korekcijom greške; autoregresioni distribuirani model sa docnjama
EFIKASNOST I SPECIFIČNOSTI KANALA KAMATNE STOPE U TRANSMISIONOM MEHANIZMU MONETARNE POLITIKE U EKONOMIJI U RAZVOJU
Velimir Lukić, Aleksandra Tripković
Rezime: U ekonomijama u razvoju banke zauzimaju centralnu ulogu u finansijskom sistemu. Kanal kamatne stope ima primarni značaj u zemljama koje su usvojile strategiju targetiranja inflacije kao okvir monetarne politike. Uzročno-posledična veza između kretanja različitih kamatnih stopa, referentna kamatna stopa centralne banke – tržišne kamatne stope – kamatne stope banaka, je suštinski važna za prenošenje impulsa monetarne politike sa odluka i poteza centralne banke na privredne tokove. Rezultati dobijeni u radu pokazuju ubedljivo prenošenje promena u referentnoj kamatnoj stopi na tržišnu tromesečnu BELIBOR stopu. Brzina reakcije tromesečne BELIBOR stope na izmene u referentnoj stopi i kretanje ka ravnoteži je visoka, a apsolutna veličina promene dve stope je identična u dugom roku. Aktivne kamatne stope banaka su manje responzivne u svom inicijalnom odgovoru na promenu referentne kamatne stope, ali je njihova reakcija u dugom roku adekvatna jer u potpunosti apsorbuju u svojoj veličini promenu u tržišnoj kamatnoj stopi. Suprotan slučaj se uočava kada se ispituje reakcija kamatnih stopa na depozite banaka koje pokazuju ili nepostojanje veze sa dugoročnim kretanjima tržišnih kamatnih stopa, odnosno odsustvo dugoročne ravnotežne veze, ili statistički nisko značajan (10%) i ograničen stepen promene svog nivoa koji je u konačnici značajno niži u odnosu na apsolutnu promenu tržišne kamatne stope. Pored toga, dostizanje dugoročnog ravnotežnog odnosa je vremenski prolongirano, što znači da se ka njemu sporo teži. Zaključak rada je da lančani proces prenošenja promena u kamatnim stopama u Srbiji karakteriše dihotomija u vezi sa dva podkanala za prenošenje promena u bankarskim kamatnim stopama – kreditni i depozitni podkanal. Kreditni podkanal funkcioniše prema očekivanjima i adekvatno se putem njega prenosi zacrtani kurs monetarne politike na dužnike po bankarskim kreditima, dok depozitni podkanal ne pruža dovoljno podsticaja štedišama da promene svoje ponašanje, što generalno umanjuje efikasnost transmisionog mehanizma monetarne politike.
Ključne reči: monetarna politika; prenošenje promene u kamatnim stopama; kamatne stope banaka; model sa korekcijom greške; autoregresioni distribuirani model sa docnjama
