ЕКОНОМСКЕ ТЕМЕ (2026) 64 (1) 2, 17-25
Klaudija van der Lag, Džon Ist
Rezime: Koncept 15-minutnog grada, kao paradigma savremenog urbanizma, odražava pomeranje ka blizini, pristupačnosti i održivosti. Ovaj komentar razmatra potencijal pristupa prostorne sintakse da operacionalizuje ovaj koncept analizom načina na koji prostorna konfiguracija utiče na kretanje, ekonomsku aktivnost i urbanu vitalnost. Utemeljena u teoriji grafova, prostorna sintaksa konceptualizuje gradove kao mreže međusobno povezanih prostora, omogućavajući merenje relacionih svojstava kao što su povezanost i centralnost. Centralno mesto u ovoj raspravi zauzima Hilerova teorija prirodnog ekonomskog procesa kretanja, koja postulira uzročnu vezu između prostorne konfiguracije, tokova kretanja i raspodele ekonomskih aktivnosti. Ističemo konceptualnu razliku između pristupačnosti – koja se najčešće definiše distancom ili vremenom putovanja – i centralnosti, shvaćene kao relacioni položaj ulica unutar mreže. Tvrdimo da sama blizina nije dovoljna da obezbedi funkcionalna i vitalna susedstva; umesto toga, dobro konfigurisan ulični mrežni sistem je ključan za održavanje kretanja i lokalnih ekonomija. Nadalje, prostornu sintaksu smeštamo u širi diskurs pametnog grada, naglašavajući njenu ulogu u povezivanju prostornog dizajna sa planiranjem gradova zasnovanim na podacima. Uvažavajući njena ograničenja, zaključujemo da prostorna sintaksa predstavlja vredan komplementarni okvir za evaluaciju i unapređenje koncepta 15-minutnog grada, čime se podstiče nijansiranije i socio-prostorno utemeljeno razumevanje urbane pristupačnosti.
Ključne reči: 15-minutni grad; pametni grad; prostorna sintaksa; prostorna centralnost; pristupačnost
DA LI JE PRISTUP PROSTORNE SINTAKSE KORISTAN ZA KONCEPT 15-MINUTNOG GRADA? KOMENTAR
Klaudija van der Lag, Džon Ist
Rezime: Koncept 15-minutnog grada, kao paradigma savremenog urbanizma, odražava pomeranje ka blizini, pristupačnosti i održivosti. Ovaj komentar razmatra potencijal pristupa prostorne sintakse da operacionalizuje ovaj koncept analizom načina na koji prostorna konfiguracija utiče na kretanje, ekonomsku aktivnost i urbanu vitalnost. Utemeljena u teoriji grafova, prostorna sintaksa konceptualizuje gradove kao mreže međusobno povezanih prostora, omogućavajući merenje relacionih svojstava kao što su povezanost i centralnost. Centralno mesto u ovoj raspravi zauzima Hilerova teorija prirodnog ekonomskog procesa kretanja, koja postulira uzročnu vezu između prostorne konfiguracije, tokova kretanja i raspodele ekonomskih aktivnosti. Ističemo konceptualnu razliku između pristupačnosti – koja se najčešće definiše distancom ili vremenom putovanja – i centralnosti, shvaćene kao relacioni položaj ulica unutar mreže. Tvrdimo da sama blizina nije dovoljna da obezbedi funkcionalna i vitalna susedstva; umesto toga, dobro konfigurisan ulični mrežni sistem je ključan za održavanje kretanja i lokalnih ekonomija. Nadalje, prostornu sintaksu smeštamo u širi diskurs pametnog grada, naglašavajući njenu ulogu u povezivanju prostornog dizajna sa planiranjem gradova zasnovanim na podacima. Uvažavajući njena ograničenja, zaključujemo da prostorna sintaksa predstavlja vredan komplementarni okvir za evaluaciju i unapređenje koncepta 15-minutnog grada, čime se podstiče nijansiranije i socio-prostorno utemeljeno razumevanje urbane pristupačnosti.
Ključne reči: 15-minutni grad; pametni grad; prostorna sintaksa; prostorna centralnost; pristupačnost
