ЕКОНОМСКЕ ТЕМЕ (2016) 54 (4) 8, 587-604
Сунчица Станковић
Резиме: У условима великих друштвених промена, које су од почетка 1980-их, утицале на цео свет, долази до појаве нових друштвених ризика, као што су отежан улазак на тржиште рада, проблем стабилног запошљавања, проблем застарелих квалификација, који погађају и жене и мушкарце. У конкурентској трци за запослењем, разлике између мушкараца и жена на тржишту условљене су њиховим стартним позицијама. Положај жена је условљен очекивањима која постоје у односу на њихову родну улогу. Жене су додатно оптерећене успостављањем равнотеже између посла и породичних обавеза, посебно негом детета и бригом о старијим члановима породице. Мушкарци су чешће запослени у областима које су боље плаћене и друштвено вредноване, док су жене углавном запошљене у сектору услуга. Циљ овог рада је да анализира квалитет радне снаге у Републици Србији и промене у разликама у зарадама у току посматраног периода. Главни показатељи родне неравноправности на тржишту рада указују на значајне разлике у положају жена у односу на мушкарце. Анализа трендова на тржишту рада, током протекле деценије показује да се положај жена константно погоршава.
Кључне речи: тржиште рада; пол; дискриминација; запосленост; незапосленост; јаз у платама
ТРАНСФОРМАЦИЈА ТРЖИШТА РАДА У СРБИЈИ ИЗ РОДНЕ ПЕРСПЕКТИВЕ
Сунчица Станковић
Резиме: У условима великих друштвених промена, које су од почетка 1980-их, утицале на цео свет, долази до појаве нових друштвених ризика, као што су отежан улазак на тржиште рада, проблем стабилног запошљавања, проблем застарелих квалификација, који погађају и жене и мушкарце. У конкурентској трци за запослењем, разлике између мушкараца и жена на тржишту условљене су њиховим стартним позицијама. Положај жена је условљен очекивањима која постоје у односу на њихову родну улогу. Жене су додатно оптерећене успостављањем равнотеже између посла и породичних обавеза, посебно негом детета и бригом о старијим члановима породице. Мушкарци су чешће запослени у областима које су боље плаћене и друштвено вредноване, док су жене углавном запошљене у сектору услуга. Циљ овог рада је да анализира квалитет радне снаге у Републици Србији и промене у разликама у зарадама у току посматраног периода. Главни показатељи родне неравноправности на тржишту рада указују на значајне разлике у положају жена у односу на мушкарце. Анализа трендова на тржишту рада, током протекле деценије показује да се положај жена константно погоршава.
Кључне речи: тржиште рада; пол; дискриминација; запосленост; незапосленост; јаз у платама
