ЕКОНОМСКЕ ТЕМЕ (2020) 58 (4) 5, 517-527

ОПРАВДАНОСТ ПОСТОЈАЊА ЗЕЛЕНАШКОГ УГОВОРА У ПРАВУ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ: ПРЕДНОСТИ И НЕДОСТАЦИ


Тања Праштало

Резиме:  Зеленашки уговор је ништав уговор којим неко, користећи се стањем нужде или тешким материјалним стањем другог, његовим недовољним искуством, лакомисленошћу или зависношћу, уговори за себе или за неког трећег корист која је у очигледној несразмери са оним што је он другом дао или учинио, или се обавезао дати или учинити. Зеленашким уговорима се повређује једно од основних начела облигационог права, а то је начело једнакости престација, односно једнакости вредности узајамних давања уговорних страна. Иако је законска дефиниција зеленашког уговора прецизна, ипак судовима није једноставно пресудити да ли је један уговор зеленашки или не, односно да ли је ништав. Предмет рада је анализа зеленашког уговора кроз актуелну судску праксу у контексту оправданости постојања овог института у законодавству Србије имајући у виду подељења мишљења, а из разлога што колико год страна која користи тешку материјалну ситуацију неког лица буде представљена у негативном контексту, ипак је закључивање овог типа уговора вољна радња слабије стране. Тематика овог рада је врло осетљива и захтева аргументовани методолошки приступ и анализу. Циљ рада је и да кроз студију случаја се подстакне погођена страна у зеленашким уговором да се упусти у судски спор ради заштите својих права.

Кључне речи:  зеленашки уговор; судска пракса; оправданост зеленашког уговора у законодаству Републике Србије

ПДФ датотека чланка: ОПРАВДАНОСТ ПОСТОЈАЊА ЗЕЛЕНАШКОГ УГОВОРА У ПРАВУ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ: ПРЕДНОСТИ И НЕДОСТАЦИ