ЕКОНОМСКЕ ТЕМЕ (2020) 58 (4) 5, 517-527
Tanja Praštalo
Rezime: Zelenaški ugovor je ništav ugovor kojim neko, koristeći se stanjem nužde ili teškim materijalnim stanjem drugog, njegovim nedovoljnim iskustvom, lakomislenošću ili zavisnošću, ugovori za sebe ili za nekog trećeg korist koja je u očiglednoj nesrazmeri sa onim što je on drugom dao ili učinio, ili se obavezao dati ili učiniti. Zelenaškim ugovorima se povređuje jedno od osnovnih načela obligacionog prava, a to je načelo jednakosti prestacija, odnosno jednakosti vrednosti uzajamnih davanja ugovornih strana. Iako je zakonska definicija zelenaškog ugovora precizna, ipak sudovima nije jednostavno presuditi da li je jedan ugovor zelenaški ili ne, odnosno da li je ništav. Predmet rada je analiza zelenaškog ugovora kroz aktuelnu sudsku praksu u kontekstu opravdanosti postojanja ovog instituta u zakonodavstvu Srbije imajući u vidu podeljenja mišljenja, a iz razloga što koliko god strana koja koristi tešku materijalnu situaciju nekog lica bude predstavljena u negativnom kontekstu, ipak je zaključivanje ovog tipa ugovora voljna radnja slabije strane. Tematika ovog rada je vrlo osetljiva i zahteva argumentovani metodološki pristup i analizu. Cilj rada je i da kroz studiju slučaja se podstakne pogođena strana u zelenaškim ugovorom da se upusti u sudski spor radi zaštite svojih prava.
Ključne reči: zelenaški ugovor; sudska praksa; opravdanost zelenaškog ugovora u zakonodavstvu Republike Srbije; prednosti i mane zelenaškog ugovora; zloupotreba zelenaškog ugovora; prevazilaženje nedostataka zelenaškog ugovora
OPRAVDANOST POSTOJANjA ZELENAŠKOG UGOVORA U PRAVU REPUBLIKE SRBIJE: PREDNOSTI I NEDOSTACI
Tanja Praštalo
Rezime: Zelenaški ugovor je ništav ugovor kojim neko, koristeći se stanjem nužde ili teškim materijalnim stanjem drugog, njegovim nedovoljnim iskustvom, lakomislenošću ili zavisnošću, ugovori za sebe ili za nekog trećeg korist koja je u očiglednoj nesrazmeri sa onim što je on drugom dao ili učinio, ili se obavezao dati ili učiniti. Zelenaškim ugovorima se povređuje jedno od osnovnih načela obligacionog prava, a to je načelo jednakosti prestacija, odnosno jednakosti vrednosti uzajamnih davanja ugovornih strana. Iako je zakonska definicija zelenaškog ugovora precizna, ipak sudovima nije jednostavno presuditi da li je jedan ugovor zelenaški ili ne, odnosno da li je ništav. Predmet rada je analiza zelenaškog ugovora kroz aktuelnu sudsku praksu u kontekstu opravdanosti postojanja ovog instituta u zakonodavstvu Srbije imajući u vidu podeljenja mišljenja, a iz razloga što koliko god strana koja koristi tešku materijalnu situaciju nekog lica bude predstavljena u negativnom kontekstu, ipak je zaključivanje ovog tipa ugovora voljna radnja slabije strane. Tematika ovog rada je vrlo osetljiva i zahteva argumentovani metodološki pristup i analizu. Cilj rada je i da kroz studiju slučaja se podstakne pogođena strana u zelenaškim ugovorom da se upusti u sudski spor radi zaštite svojih prava.
Ključne reči: zelenaški ugovor; sudska praksa; opravdanost zelenaškog ugovora u zakonodavstvu Republike Srbije; prednosti i mane zelenaškog ugovora; zloupotreba zelenaškog ugovora; prevazilaženje nedostataka zelenaškog ugovora
